Svet se sastoji od komšija, rođaka drugog koljena i naviše te slučajnih prolaznika i alapača koje poznaju tvoju majku i baku. Svet te promatra, pamti i zapisuje. Jednom tjedno, obično na nedjeljnoj misi, svet se sastane i priča o tebi. Izvlači zaključke o tome koliko si samo neodgojen i bezobrazan i neošišan i čiji si. Zaključci se tiskaju i zatim podijele svakom njegovom članu. Nakon toga, točno se i jasno utvrde pitanja i rečenice koje će biti upućene tvojoj majci ili baki u pismenom i usmenom obliku. Na primjer:

• Koliko puta si nosio neispeglanu košulju i jel ti majka nema peglu.
• Koliko puta si viđen neočešljan.
• Zašto si dobio trojku iz zemljopisa i jel piješ.
• Jel pušiš.
• Jel ne znaš ni pozdravit.

Ako si djevojka, prikupljaju se i šalju slijedeći podaci:

• S kim razgovaraš i koliko i zašto hofiraš s njim.
• Kad si se vratila kući.
• Zašto ti se vide koljena.
• Kad ćeš se udati.
• Kad se to odlazi/dolazi kući.

No zapravo, svet je fantom društva kojim te bake i majke nastoje prisiliti u vlastiti svjetonazor. Koncept sveta nastaje kad se isprepletu gubitak autoriteta, paranoja, iskrivljena percepcija društva, malko snobizma i brige. Nabija se na nos mladima, ali čini se da pogađa samo majke i bake.

• primjer: Šta će svet kazat?